Književnost na dlanu

Književnost nas upoznaje sa životom ljudi u prošlosti, sa njihovom neprestanom borbom za stvaranje boljeg i srećnijeg života. Ona je u stvari slikovita i doživljena priča o naporima čovekovim na istorijskom putu od prvobitne zajednice do naših dana. Književnost nas upoznaje sa životom uopšte, sa zakonitostima koje vladaju u ljudskom društvu i pomaže nam da što bolje osvetlimo čovekovu prirodu, čovekovu dušu. Najzad, upoznajući život i ljude, kroz književnost mi bolje upoznajemo i sebe same, u čemu i jeste njen veliki saznajni značaj za ljudski rod.

Ali, upoznajući život, njegove pojave, vidove i kretanja, mi se istovremeno i vaspitavamo – poučavamo. Književnost emotivno deluje na čoveka, utiče na njegove misli, osećanja i shvatanja, utiče na formiranje njegovog karaktera i njegovih pogleda na svet. Svako književno delo, oblikujući jedan vid stvarnosti, slika tu stvarnost sa izvesnih određenih idejnih pozicija koje su, u stvari, klasne pozicije samog pisca. Otuda književna dela imaju i svoj idejni smer, svoju ideju, svoj način prikazivanja stvarnosti. To u njima i jeste ona snaga koja čitaoce vezuje za sebe, koja ih opredeljuje i osposobljava da prema pitanjima svoga vremena i svoje sredine zauzmu odgovarajući stav. U tome leži vaspitni i društveno-politički značaj književnosti.

Tesno vezan sa prethodnim je i estetski značaj književnosti. Književnost svojim slikama života, ljudskih sudbina i postupaka deluje na čovekova osećanja, razvija i neguje u njemu smisao za lepo, za plemenito, učeći ga istovremeno da i on sam, u sopstvenom životu, ume ono što je lepo da zapaža, doživljava i stvara. Mnogi plemeniti podvizi ljudi u svakodnevnom životu često su podstaknuti nekim književnim delom, jer se čovek čitanjem dela lepe književnosti uči da u životu voli, razume i brani ono što je lepo.

I saznajni i vaspitni, i društveno-politički i estetski značaj književnosti vidni su u čovekovom životu, u ljudskom društvu, koje za svoj duhovni i socijalni progres umnogome duguje delima velikih književnih stvaralaca.